Monday, March 7, 2011
Pljuni i zapjevaj!
Pljuj.Samo pljuj. To je danas životni moto. Pljuj po asfaltu, po komšijama, po forumima, po poznatima i nepoznatima. Važno je samo da pljujemo. Nije važno koga, ni zašto.
Kada čitam novine na internetu, volim da pročitam i komentare čitalaca. Obično me to više nasmije ili ražesti od samog teksta. Gnjevni čitaoci samo čekaju priliku da počnu da pljuju.
Neki dan čitam tekst, u jednim dnevnim novinama, kako je jedan milijarder svojoj ženi kupio stan sa toliko nula da ih ne mogu ni izbrojati ( a imala sam pet iz matematike). Novinar je, valjda zbog broja riječi (možda je tako plaćen, pa ne može da mu se zamjeri), uz to naveo svu pokretnu i nepokretnu imovinu koju par ima. Nisam ja uopšte ni sigurna zašto bi to nas trebalo da zanima, ali eto ja volim uz jutarnju kaficu vikendom da pročitam neke treš vijesti da mi dan lijepo počne. S obzirom da je vikend, znači ne radim odem ja i do komentara čitalaca. A tamo sve sami primjerci moralnih pastora koji imaju obavezu a i dužnost da nas zavedene ovčice vrate na pravi put. sve su nam lijepo objasnbili. te kako se dotični u stvari i ne vole , kao zajedno su samo zbiog para, te šta djecu ne rađa-kad već ima pare, te što nije majčici domovini darovala koji milion kad već ima, nego zamsili rastrošnicu troši samo na sebe. Da ne griješim dušu ima i onih koji su valjda isto zalutali tu kao i ja, njihovi komentari su zabavni, a možda ni ne znaju ( kao ni ja) da su samo zavedeni, al zato to saznaju kad vide koliko minusa ima njihov komentar, jer pobogu kako neko može da ima drugačije mišljenje. I kako uopšte neko može da ima para kad je "jadna sirotinja raja". kako tu dotičnu gospođu nije sramota što je bogata. Sram je bilo, evo i ja kažem. Što ne uzme džak tih para pa lijpo krene od kuće do kuće i nek dijeli. Ili je bar mogla da se pojavi u nekom rijalitiju pa da je svaki dan gledamo i onda odlučimo treba li ili ne da nam da pare.Jer kako se ona usuđuje da ima, kad cijela zemlja gladuje.
Ja obično ništa ne kometarišem ( strah me od minusa, uvijek sam bila štreber), ali evo danas i u meni neki crv proradio pa reko' kud svi...tu i ja. PA znam valjda i ja napisati neki komentar. Neću valjda da ne budem moderna. Šta da me sutra neko na poslu pita : " Jesi li juče šta komentarisla?" Šta od sramote da odgovorim. Ovako ću lijepo moći da im dam i link da pročitaju.
E sad možda će neko reći ( i možda će biti u pravu), šta sam imala i danas da komentarišem kad do sada nisam. Pa morala sam, brate mili. Čitam evo danas kako su napali ove glumce. Ispadoše sad oni krivi za sve. I za ratne zločine, i za stanje u Libiji, i za cijenu nafte, struje, hljeba. Krivi su i gotovo.
Za one neupućene ( kakva sma i sama bila do maloprije), poznati Glumac ( da, napsiaću ga sa velikik G) je poslije premijere novog filma obukao majicu sa slikom nekog spornog lika koji je optužen, Glumac tvrdi da nije znao ko je na majici. Da vam kažem, nisam ni ja. Ja nisam znala ko je lik ni kad sam mu ime pročitala, a smatram sebe obrazovanom osobom ( tvrde da moja diploma iz književnosti je dokaz da sma obrazovana), a sad sam sigurna da ima dotičnog znaju i ptice na grani. Ne znam ja ni Glumca, da se mi ne lažemo. Nije da ne bih voljela, ali eto takav je život, nismo imali prilike da se sretnemo. Ali nebitno. Da ja objasnim šta to mene navede na ovoliko komentarisanje. Kad sam do sad ćutala mogla sam i danas. E pa, nisam više mogla. Kaže jedan čitalac u svom komentaru, obraćajući se Glumcu " ti bi se IZVINUO"!!! Morala sam ovo da viknem. Pa molim vas lijepo, i djeca u osnovnoj školi znaju da je jedino ispravno reći izvinio ( a to je u današnje vrijeme veoma popularna riječ, i svi je nekako često pominjemo, ali nikako da počnemo da je koristimo).Ta jedna jedina riječ, me je ponukala da i ja postanem jedna od onih koji komentarišu, misleći kako je njihovo mišljenje veoma bitno. Jer veoma često se zapitam ko su ti ljudi koji imaju vremena da po cijeli dan čitaju novine i pišu komentare. koji svoje frustracije i nepismenost šire ovim našim globalnim selom? Ko su ti što smiju da vace kamen na svakoga a da pritom sebe ne pogledaju? Pitam se i uvijek ostanem bez odgovora. Uvijek ostanem zatečena količinom mržnje koju šaljemo jedni drugima. Kada bi tu mržnju promjenili u ljubav svijet bi bio jedno divno mjesto.
Na kraju, zaista vam se izvinjavam što ste morali da gubite vrijeme čitajući još i moj komentar.
Kada čitam novine na internetu, volim da pročitam i komentare čitalaca. Obično me to više nasmije ili ražesti od samog teksta. Gnjevni čitaoci samo čekaju priliku da počnu da pljuju.
Neki dan čitam tekst, u jednim dnevnim novinama, kako je jedan milijarder svojoj ženi kupio stan sa toliko nula da ih ne mogu ni izbrojati ( a imala sam pet iz matematike). Novinar je, valjda zbog broja riječi (možda je tako plaćen, pa ne može da mu se zamjeri), uz to naveo svu pokretnu i nepokretnu imovinu koju par ima. Nisam ja uopšte ni sigurna zašto bi to nas trebalo da zanima, ali eto ja volim uz jutarnju kaficu vikendom da pročitam neke treš vijesti da mi dan lijepo počne. S obzirom da je vikend, znači ne radim odem ja i do komentara čitalaca. A tamo sve sami primjerci moralnih pastora koji imaju obavezu a i dužnost da nas zavedene ovčice vrate na pravi put. sve su nam lijepo objasnbili. te kako se dotični u stvari i ne vole , kao zajedno su samo zbiog para, te šta djecu ne rađa-kad već ima pare, te što nije majčici domovini darovala koji milion kad već ima, nego zamsili rastrošnicu troši samo na sebe. Da ne griješim dušu ima i onih koji su valjda isto zalutali tu kao i ja, njihovi komentari su zabavni, a možda ni ne znaju ( kao ni ja) da su samo zavedeni, al zato to saznaju kad vide koliko minusa ima njihov komentar, jer pobogu kako neko može da ima drugačije mišljenje. I kako uopšte neko može da ima para kad je "jadna sirotinja raja". kako tu dotičnu gospođu nije sramota što je bogata. Sram je bilo, evo i ja kažem. Što ne uzme džak tih para pa lijpo krene od kuće do kuće i nek dijeli. Ili je bar mogla da se pojavi u nekom rijalitiju pa da je svaki dan gledamo i onda odlučimo treba li ili ne da nam da pare.Jer kako se ona usuđuje da ima, kad cijela zemlja gladuje.
Ja obično ništa ne kometarišem ( strah me od minusa, uvijek sam bila štreber), ali evo danas i u meni neki crv proradio pa reko' kud svi...tu i ja. PA znam valjda i ja napisati neki komentar. Neću valjda da ne budem moderna. Šta da me sutra neko na poslu pita : " Jesi li juče šta komentarisla?" Šta od sramote da odgovorim. Ovako ću lijepo moći da im dam i link da pročitaju.
E sad možda će neko reći ( i možda će biti u pravu), šta sam imala i danas da komentarišem kad do sada nisam. Pa morala sam, brate mili. Čitam evo danas kako su napali ove glumce. Ispadoše sad oni krivi za sve. I za ratne zločine, i za stanje u Libiji, i za cijenu nafte, struje, hljeba. Krivi su i gotovo.
Za one neupućene ( kakva sma i sama bila do maloprije), poznati Glumac ( da, napsiaću ga sa velikik G) je poslije premijere novog filma obukao majicu sa slikom nekog spornog lika koji je optužen, Glumac tvrdi da nije znao ko je na majici. Da vam kažem, nisam ni ja. Ja nisam znala ko je lik ni kad sam mu ime pročitala, a smatram sebe obrazovanom osobom ( tvrde da moja diploma iz književnosti je dokaz da sma obrazovana), a sad sam sigurna da ima dotičnog znaju i ptice na grani. Ne znam ja ni Glumca, da se mi ne lažemo. Nije da ne bih voljela, ali eto takav je život, nismo imali prilike da se sretnemo. Ali nebitno. Da ja objasnim šta to mene navede na ovoliko komentarisanje. Kad sam do sad ćutala mogla sam i danas. E pa, nisam više mogla. Kaže jedan čitalac u svom komentaru, obraćajući se Glumcu " ti bi se IZVINUO"!!! Morala sam ovo da viknem. Pa molim vas lijepo, i djeca u osnovnoj školi znaju da je jedino ispravno reći izvinio ( a to je u današnje vrijeme veoma popularna riječ, i svi je nekako često pominjemo, ali nikako da počnemo da je koristimo).Ta jedna jedina riječ, me je ponukala da i ja postanem jedna od onih koji komentarišu, misleći kako je njihovo mišljenje veoma bitno. Jer veoma često se zapitam ko su ti ljudi koji imaju vremena da po cijeli dan čitaju novine i pišu komentare. koji svoje frustracije i nepismenost šire ovim našim globalnim selom? Ko su ti što smiju da vace kamen na svakoga a da pritom sebe ne pogledaju? Pitam se i uvijek ostanem bez odgovora. Uvijek ostanem zatečena količinom mržnje koju šaljemo jedni drugima. Kada bi tu mržnju promjenili u ljubav svijet bi bio jedno divno mjesto.
Na kraju, zaista vam se izvinjavam što ste morali da gubite vrijeme čitajući još i moj komentar.
Sunday, March 6, 2011
Subscribe to:
Posts (Atom)