Saturday, December 15, 2012
Saturday, December 8, 2012
Monday, July 9, 2012
Tuesday, April 24, 2012
Wednesday, April 4, 2012
Thursday, March 22, 2012
Prinčevi, bajke,zmajevi i vile
Nakon luđačkog tempa kojim živim već deset dana i koji mi nameće posao, a tek za nekoliko dana moći ću ponovo normalno da dišem, (dok ne počnu radne subote) jedino što u ovom trenutku želim je, da kad se sve to završi, da se zamotam u neko ćebe, obučem pidžamu, zavalim se u krevet i čitam neku ljubavnu knjižurinu od bar 500 strana. Ali avaj,gdje da je nađem. To je prvi problem s kojim se susrećem. Drugi problem je kako da je prošvercujem u sobu pod jastuk a da me niko ne ulovi. Kako od sramote da čitam tamo neke "limunade", i čik litove? Šta ako me neko ulovi dok to čitam? Kako da se opravdam? Kao profesor književnosti trebalo bi da nosim naočari od kornjačevine, pundžu na vrhu glave, da budem smrknuta i depresivna, naravno neudata i da mrzim čitav svijet,+ naravno nisam zaboravila treba da čitam samo ruske klasike i uzdišem sa laganim patosom francuskih simbolista i srpskih romantičara. Kako da ja sad nekom objasnim zašto nemam naočare. Nije da ja ne bih,al kaže doktor da ne treba da ih nosim,kaže da mi je vid odličan, mada šta on zna. ja sam sebu ipak nabavila jedne za svaki slučaj, bez dioptrije.jedva čekam da mi vid oslabi pa da imam prave. Umislila sam sebi da sam pametnija kad imam naočari. Dalje, pundžu ne nosim jer ne mogu da je napravim na mojoj kratkoj kosi. Ne volim biti smrknuta, em je odbojno, em stvara bore. Depresivna nisam, nije da nemam razloga al eto nisam, ni to mi se nešto ne sviđa. Od svih stereotipa jedino stoji ovo neudata. Nija da ja ne bih, al ponestalo prinčeva. :) I na kraju, ali najvažnije štivo za čitanje. Daleko od toga da ne volim ruske klasike. Puškina naprosto obožavam, kao i Dostojevskog ( iako je on uglavnom smrknut i depresivan), francuske simboliste obožavam, a srpske romantičare kujem u zvijezde kad o njima predajem. međutim, kada se desi ovakva nedjelja kakva je sad, jednostavno mi treba nešto što će mi pomoći da pobjegnem od stvarnosti u neki maštoviti svijet iz bajke u kojem znam da će na kraju sve da ima sretan završetak. Treba mi nešto što će da mi razvuče lice u veselu grimasu ,onakvu kakvu su stari Grci smatrali glupavom ako je vjerovati Aristotelu.
"Pa uzmi onda neki ljubavni roman." Reći će neko. I bio bi potpuno u pravu. Ali kako, kad smo okruženi stereotipima maloprije navedenim. Plus uvriježeno mišljenje da svi treba da čitamo samo klasičnu literaturu, pogotovo ako se smatramo nekakvim akadamskim građanima. Kod nas se zaista ustalilo mišljenje da postoje "ženske knjige", pa zatim " knjige za plažu", " dječije knjige" pa se ja pitam šta znače sve te sintagme. da li ako je neka knjiga za plažu ja mogu da je čitam npr.u kući, ili u prevozu, ili na putovanju? I zašto je uopšte potrebno praviti takve podjele. Knjige su napisane zato da se čitaju.Svaka knjiga nađe svoj put do čitaoca, i nađe svog čitaoca. ne treba ih stavljati ni u kakve ladice.One treba da budu slobodne i dostupne. Ne postoje prave i pogrešne knjige. Oni su svačiji prijatelji. One ne poznaju razlike među ljudima. One ne dijele svoje čitaoce.
Zbog svega gore navedenog ja ću ovaj vikend da provedem u društvu neke vesele knjige koja će da mi vrati energiju i koja će da mi razvuče usne u osmijeh. Ako imate kakvu preporuku pišite.
"Pa uzmi onda neki ljubavni roman." Reći će neko. I bio bi potpuno u pravu. Ali kako, kad smo okruženi stereotipima maloprije navedenim. Plus uvriježeno mišljenje da svi treba da čitamo samo klasičnu literaturu, pogotovo ako se smatramo nekakvim akadamskim građanima. Kod nas se zaista ustalilo mišljenje da postoje "ženske knjige", pa zatim " knjige za plažu", " dječije knjige" pa se ja pitam šta znače sve te sintagme. da li ako je neka knjiga za plažu ja mogu da je čitam npr.u kući, ili u prevozu, ili na putovanju? I zašto je uopšte potrebno praviti takve podjele. Knjige su napisane zato da se čitaju.Svaka knjiga nađe svoj put do čitaoca, i nađe svog čitaoca. ne treba ih stavljati ni u kakve ladice.One treba da budu slobodne i dostupne. Ne postoje prave i pogrešne knjige. Oni su svačiji prijatelji. One ne poznaju razlike među ljudima. One ne dijele svoje čitaoce.
Zbog svega gore navedenog ja ću ovaj vikend da provedem u društvu neke vesele knjige koja će da mi vrati energiju i koja će da mi razvuče usne u osmijeh. Ako imate kakvu preporuku pišite.
Tuesday, March 13, 2012
Nešto staro/Something old
Pronađoh ovaj tekst koji sam napisla prije nekoliko godina i objavila na netu,pa evo odlučih da ga i obdje podjelim sa vama. Ja sma uživala čitajući ga ponovo.:)
"Sjedim tako juče i blejim po netu i počnem da cunjam da tražim milu mi sestru koju nisam čula nekoliko dana. Hoću da saznam kad joj je odbrana diplomskog. Da odmah objasnim nije mi to rođena sestra i ne živimo u istom gradu. Elem skoknem ja do fejsa, gdje mi je chat uglavnom na of line,da me niko ne cima, ali nema je. Vidim nije imala ni neke aktivnosti unazad sat-dva. Skoknem do yahoo chata, nema je ni tamo. Btw i tamo sam invisible, moram da se sakrijem od nekih duhova prošlosti. Kao posljednja nada ostade mi skype. A i tamo sam stalno invisible, jer imam neke rodbine koje bi stalno da melje, pa ja onda isključena javim se samo kome ja želim. Napokon mi se sreća osmjehne tu i vidim moja seka on line, kucnem joj poruku da saznam kad je dan D, a onda je i nazovem. Raspričale se mi, saznala ja detalje. Kaže mi da me već nekoliko dana traži ali nema me na netu. Kaže mi počeli ljudi da je previše cimaju pa je stalno off line. Počela da briše ljude iz liste.
U tom momentu već počinjem da se smijem, jer shvatam koliko je čudno to što pričamo obe. Pokačile se na sve moguće chatove, pootvarali profile na nekoliko strana pa nam smeta kad ljudi hoće da pričaju sa nama. Hoćemo privatnost. Nije prva koja mi se žali na to. Ima i onih koji se nerviraju na komentare koje ljudi ostavljaju po njihovim volovima .
A kako da imamo privatnost ako svakih pet minuta obavještavamo javnost o onome šta smo, gdje smo, s kim smo i kako smo. Pa još to upotpunimo i fotkama da ljude mogu da steknu kompletan doživljaj.
Neke ljude sam morala da sakrijem da ne vidim šta pišu jer ne možeš živjeti od njihovih postova. A nešto mi bed da ih obrišem. Kao znamo se i to.
Što bi rekao Lane Gutović, ne znam zašto sam vam ovo napisala, ali...ko zna možda ima neko kko kao i ja ne može da spava, pa da ima šta da čita.
Odoh do fb-a da vidim ima li koga i šta se zbiva. "
P.S. Sestra je tad diplomirala i još uvijek je srećno nezaposlena.:)
"Sjedim tako juče i blejim po netu i počnem da cunjam da tražim milu mi sestru koju nisam čula nekoliko dana. Hoću da saznam kad joj je odbrana diplomskog. Da odmah objasnim nije mi to rođena sestra i ne živimo u istom gradu. Elem skoknem ja do fejsa, gdje mi je chat uglavnom na of line,da me niko ne cima, ali nema je. Vidim nije imala ni neke aktivnosti unazad sat-dva. Skoknem do yahoo chata, nema je ni tamo. Btw i tamo sam invisible, moram da se sakrijem od nekih duhova prošlosti. Kao posljednja nada ostade mi skype. A i tamo sam stalno invisible, jer imam neke rodbine koje bi stalno da melje, pa ja onda isključena javim se samo kome ja želim. Napokon mi se sreća osmjehne tu i vidim moja seka on line, kucnem joj poruku da saznam kad je dan D, a onda je i nazovem. Raspričale se mi, saznala ja detalje. Kaže mi da me već nekoliko dana traži ali nema me na netu. Kaže mi počeli ljudi da je previše cimaju pa je stalno off line. Počela da briše ljude iz liste.
U tom momentu već počinjem da se smijem, jer shvatam koliko je čudno to što pričamo obe. Pokačile se na sve moguće chatove, pootvarali profile na nekoliko strana pa nam smeta kad ljudi hoće da pričaju sa nama. Hoćemo privatnost. Nije prva koja mi se žali na to. Ima i onih koji se nerviraju na komentare koje ljudi ostavljaju po njihovim volovima .
A kako da imamo privatnost ako svakih pet minuta obavještavamo javnost o onome šta smo, gdje smo, s kim smo i kako smo. Pa još to upotpunimo i fotkama da ljude mogu da steknu kompletan doživljaj.
Neke ljude sam morala da sakrijem da ne vidim šta pišu jer ne možeš živjeti od njihovih postova. A nešto mi bed da ih obrišem. Kao znamo se i to.
Što bi rekao Lane Gutović, ne znam zašto sam vam ovo napisala, ali...ko zna možda ima neko kko kao i ja ne može da spava, pa da ima šta da čita.
Odoh do fb-a da vidim ima li koga i šta se zbiva. "
P.S. Sestra je tad diplomirala i još uvijek je srećno nezaposlena.:)
Thursday, February 16, 2012
three musketeers
H M wide brim hat
£13 - hm.com
Inspiration by The Three Musketeers. I don't like new version of movie but their sense for fashion I do.
£13 - hm.com
Inspiration by The Three Musketeers. I don't like new version of movie but their sense for fashion I do.
Saturday, February 11, 2012
makeover kutije
Ideja kako ove snježne dane učiniti zanimljivijima. Kutija od cipela oslikana decoupage tehnikom.
Friday, February 3, 2012
Subscribe to:
Posts (Atom)