Pronađoh ovaj tekst koji sam napisla prije nekoliko godina i objavila na netu,pa evo odlučih da ga i obdje podjelim sa vama. Ja sma uživala čitajući ga ponovo.:)
"Sjedim tako juče i blejim po netu i počnem da cunjam da tražim milu mi sestru koju nisam čula nekoliko dana. Hoću da saznam kad joj je odbrana diplomskog. Da odmah objasnim nije mi to rođena sestra i ne živimo u istom gradu. Elem skoknem ja do fejsa, gdje mi je chat uglavnom na of line,da me niko ne cima, ali nema je. Vidim nije imala ni neke aktivnosti unazad sat-dva. Skoknem do yahoo chata, nema je ni tamo. Btw i tamo sam invisible, moram da se sakrijem od nekih duhova prošlosti. Kao posljednja nada ostade mi skype. A i tamo sam stalno invisible, jer imam neke rodbine koje bi stalno da melje, pa ja onda isključena javim se samo kome ja želim. Napokon mi se sreća osmjehne tu i vidim moja seka on line, kucnem joj poruku da saznam kad je dan D, a onda je i nazovem. Raspričale se mi, saznala ja detalje. Kaže mi da me već nekoliko dana traži ali nema me na netu. Kaže mi počeli ljudi da je previše cimaju pa je stalno off line. Počela da briše ljude iz liste.
U tom momentu već počinjem da se smijem, jer shvatam koliko je čudno to što pričamo obe. Pokačile se na sve moguće chatove, pootvarali profile na nekoliko strana pa nam smeta kad ljudi hoće da pričaju sa nama. Hoćemo privatnost. Nije prva koja mi se žali na to. Ima i onih koji se nerviraju na komentare koje ljudi ostavljaju po njihovim volovima .
A kako da imamo privatnost ako svakih pet minuta obavještavamo javnost o onome šta smo, gdje smo, s kim smo i kako smo. Pa još to upotpunimo i fotkama da ljude mogu da steknu kompletan doživljaj.
Neke ljude sam morala da sakrijem da ne vidim šta pišu jer ne možeš živjeti od njihovih postova. A nešto mi bed da ih obrišem. Kao znamo se i to.
Što bi rekao Lane Gutović, ne znam zašto sam vam ovo napisala, ali...ko zna možda ima neko kko kao i ja ne može da spava, pa da ima šta da čita.
Odoh do fb-a da vidim ima li koga i šta se zbiva. "
P.S. Sestra je tad diplomirala i još uvijek je srećno nezaposlena.:)
"Sjedim tako juče i blejim po netu i počnem da cunjam da tražim milu mi sestru koju nisam čula nekoliko dana. Hoću da saznam kad joj je odbrana diplomskog. Da odmah objasnim nije mi to rođena sestra i ne živimo u istom gradu. Elem skoknem ja do fejsa, gdje mi je chat uglavnom na of line,da me niko ne cima, ali nema je. Vidim nije imala ni neke aktivnosti unazad sat-dva. Skoknem do yahoo chata, nema je ni tamo. Btw i tamo sam invisible, moram da se sakrijem od nekih duhova prošlosti. Kao posljednja nada ostade mi skype. A i tamo sam stalno invisible, jer imam neke rodbine koje bi stalno da melje, pa ja onda isključena javim se samo kome ja želim. Napokon mi se sreća osmjehne tu i vidim moja seka on line, kucnem joj poruku da saznam kad je dan D, a onda je i nazovem. Raspričale se mi, saznala ja detalje. Kaže mi da me već nekoliko dana traži ali nema me na netu. Kaže mi počeli ljudi da je previše cimaju pa je stalno off line. Počela da briše ljude iz liste.
U tom momentu već počinjem da se smijem, jer shvatam koliko je čudno to što pričamo obe. Pokačile se na sve moguće chatove, pootvarali profile na nekoliko strana pa nam smeta kad ljudi hoće da pričaju sa nama. Hoćemo privatnost. Nije prva koja mi se žali na to. Ima i onih koji se nerviraju na komentare koje ljudi ostavljaju po njihovim volovima .
A kako da imamo privatnost ako svakih pet minuta obavještavamo javnost o onome šta smo, gdje smo, s kim smo i kako smo. Pa još to upotpunimo i fotkama da ljude mogu da steknu kompletan doživljaj.
Neke ljude sam morala da sakrijem da ne vidim šta pišu jer ne možeš živjeti od njihovih postova. A nešto mi bed da ih obrišem. Kao znamo se i to.
Što bi rekao Lane Gutović, ne znam zašto sam vam ovo napisala, ali...ko zna možda ima neko kko kao i ja ne može da spava, pa da ima šta da čita.
Odoh do fb-a da vidim ima li koga i šta se zbiva. "
P.S. Sestra je tad diplomirala i još uvijek je srećno nezaposlena.:)
